Ko neće da čita ovo sve, rezultat je u ovom PDF-u napravljenom pomoću TeX-a.

Davno nisam uzeo TeX, da nešto napišem u njemu jer… pa prosto nisam imao razloga da pišem u njemu:) Tako da sam poluaktivno tražio neki izgovor da se malo podsetim i osvežim i vidim kako je to TeX napredovao prethodne dve decenije.

O čudnom slovnom sistemu jednačina

U isti vreme, na blogu koji pratim se pojavio članak koji se bavio različitom temom, ali je u njemu bio link na Reddit pitanje koje me je dosta zaintrigiralo. Naime, neko je postavio sistem jednačina, matematičko-lingivistički problem, gde je svako slovo promenljiva i njihov proizvod daje taj isti broj. Teško je objasniti rečima, ali nešto ovako:

o*n*e     = 1
t*w*o     = 2
t*h*r*e*e = 3
...

Pretpostavljam da razumete ideju. I videćete na tom Reddit-u da su odmah krenuli da analiziraju druge jezike, tj. koji je najveći sistem jednačina koji ima rešenje. Npr. danski je najgori jer može do 9, kineski može do 10, španski i nemački do 12, italijanski do 13, a najviše može da se izvuče sa portugalskim i francuskim – čak 15! I naravno, sad me je kopkalo do koliko može na srpskom da se ode daleko! Rezultati koje sam dobio će da važe i na hrvatskom, bosanskom i crnogorskom što je dodatna prednost – nažalost, na makedonskom i slovenačkom rezultati ne važe jer se 1 kaže “eden”, tj. “ena”.

Bilo je jako zanimljivo naći rešenja, a još zanimljivije dokazati maksimum broja jednačina. Matematika nije teška, tu je negde za osnovnu ili srednju školu, ali je lepa jer ima dosta jednačina i promenljivih i treba paziti pri računici i biti temeljan. Očekivao sam da će da bude teže, ali zapravo nije bilo! Davno nisam seo sa olovkom i papirom i “opleo” po matematici, i baš sam se dobro osećao kada sam završio. Preporuka svakome da sedne i malo probrlja i proba sam da dođe do rešenja! Nažalost, rezultati nisu nešta “wow” – obična gomila nebitnih razlomaka, i nije da iz njih izbija neka dublja istina (ni o matematici ni o srpskom jeziku😀).

Na kraju dana, na srpskom može da se izvuče do broja 12. Tu dolazimo do 12 jednačina i 15 promenljivih. Dokaz za to je u PDF-u napisanom u TeX-u. Što se tiče rešenja, ovo su rešenja:

 



	
j = 121/60
e = 10/11
d = 1


	
a = 1
n = 6/11
v = 2


	
t = 1089/200
r = 200/363
i = 1


	
č = 22/15
p = 100/99
š = 6/11


	
s = 20/9
m = 693/200
o = 80/77

Čisto da se razumemo, nisam ja baš retard, shvatam da je rešenje ovakvog problema na jedan klik na Wolfram Alphi, ali ovako je slađe😉.

O ponovnom susretu sa TeX-u

Odmah sam naravno pokušao i da napravim TeX dokument na osnovu mog pisanja jer ovde ima dosta jednačina i referenci na te jednačine i dušu je dalo da se piše u TeX-u. Postavljanje TeX-a na Linuxu (Debian-u) je super lako, kako sam i očekivao da bude. Trenutno je neka TeX Live distribucija aktivna. Ovo je komanda koja mi je dala ceo TeX i sve paketa koje su mi trebali, ništa dodatno od paketa nisam instalirao:

apt install texlive texlive-lang-cyrillic texlive-science

Podrška za srpski i ćirilicu je tu od starta. Bukvalno sve radi! Sad kad se vratim na TeX sintaksu, još mi se manje sviđa nego ranije. Na fakultetu mi je još i bila prihvatljiva, ali od tada su mi valjda i XML i JSON pokvarili sneška, tj. previše sam se navikao na njih, a TeX sintaksa je baš loše ostarila u današnjem svetu. Sviđa mi se što sam uspeo da uglavim celu bibliografiju u glavni .tex fajl, samo sa:

\begin{filecontents*}{refs.bib}

Paketa ima u izobilju i sve radi iz prve! Sve što sam hteo da uradim, našao sam na netu i uspeo da uradim iz prve. I debele tabele sa gomilom jednačina, i bibliografija samo sa URL-ovima, i srpski znaci navoda, i tabele koje se prostiru na više redova i ponavljaju zaglavlje… baš sam zadovoljan koliko je lako pisati TeX, ali sintaksa je stvarno jadna.

Na kraju, dužan sam i “source code” za TeX – ovde možete skinuti i originalni .tex fajl. Ovde je i PDF. Možda nekome bude korisno😀.